Napredni pivari žele da imaju ceo proces proizvodnje piva pod kontrolom. Ovaj proces može se predstaviti sledećim koracima:
1. Mlevenje slada (lomljenje zrna)
2. Ukomljavanje
3. Filtriranje i ispiranje
4. Kuvanje i dodavanje hmelja
5. Hlađenje sladovine
6. Priprema startera kvasca
7. Dodavanje kvasca i fermentacija
8. Provera fermentacije
9. Flaširanje
10. Sazrevanje
Možete izabrati dve varijante naprednog pivarenja:
Kuvanje piva od celog zrna (uključuje sve navedene faze)
Kuvanje piva od sladnog ekstrakta (kreće se od faze 4)
1.
Za mlevenje slada koristi se mlin za slad. Slad se ne melje na klasičan način u brašno već zrno mora biti samo polomljeno (zdrobljeno) a opna zrna mora ostati neoštećena. Za početak proverite da li je mlin korektno podešen. To je važno zbog filtriranja posle procesa ukomljavanja.
2.A
- oprema: Lonac + Vreća za slad + Kašika + Kutlača za slad
- sirovine: Čista voda
Napunite lonac za kuvanje sa vodom. Voda za ukomljavanje može imati temperaturu za oko 2°C-5°C višu od inicijalne temperature za ukomljavanje. Dodajte zdrobljeni slad i mešajte temeljno sve dok niste sigurni da više nema slada koji je suv.
Ukomljavanjem se vrši saharifikacija skroba. Skrob je prisutan u zrnu slada a mi treba da ga konvertujemo u šećer. Šećer nam je potreban za predstojeću fermentaciju. Kvasac pretvara isključivo šećer u alkohol.
2.B
- oprema: Termometar
- sirovine:
Proveravajte temperaturu pomoću termometra. Temperatura mora dostići inicijalnu temperaturu ukomljavanja. Da bi se izbeglo zagorevanje mešavine potrebno je konstantno mešanje.
Po dostizanju inicijalne temperature potrebno je njeno održavanje u naznačenom vremenskom periodu (zavisi od recepta koji koristite). Po isteku tog perioda izvršava se dogrevanje do sledeće temperature. Dogrevanje se vrši podizanjem temperature brzinom od +1°C po minuti.3.
- oprema:
- sirovine:
Kako nam je konačno potreban samo rastvor šećera, moramo odvojiti čvrste delove od rastvora. Kesu sa ostacima slada isperite sa par litara čiste vode prethodno zagrejane na 78°C.
Na ovaj način smo otopili veliki deo šećera iz slada. Ono što ostane posle procesa ukomljavanja, u pivarskoj industriji, koristi se kao kvalitetna stočna hrana ili đubrivo.
4.A
- oprema: Vreća za hmelj
- sirovine: Hmelj
Kuvanjem dobijena tečnost (sladovina) postaje potpuno sterilna i odvija se važan hemijski proces (izomerizacija alfa-kiselina iz hmelja) i oslobodiće se proteini. Zagrejte sladovinu do tačke ključanja. Obezbedite da sladovina ne kipi kada se tačka ključanja dostigne. Donekle smanjite zagrevanje ako je neophodno. Zavisno od recepta koji se koristi, sada se dodaje hmelj i eventualno dodatno začinsko bilje.
4.B
- oprema:
- sirovine:
Stavite kesu sa hmeljom u ključalu vodu. Potrebno je redovno mešati sladovinu da bi hmelj dodao što je moguće više od svog ukusa. Kada je dodat hmelj, sladovina će manje peniti zbog hmeljnih ulja. Isključite zagrevanje po isteku vremena za kuvanje. Uskoro ćete primetiti da se formiraju "oblaci" u sladovini. To su oslobođeni proteini. Ti proteini su bili prisutni u sladu i nisu nam svi potrebni. Odmah po završetku kuvanja, izvadite kesu sa hmeljom iz vruće sladovine.
5.
- oprema (opciono): Rashlađivač sladovine
- sirovine:
Vrlo važna stavka je da se sladovina ohladi što je brže moguće da bi se izbegla bilo kakva mogućnost infekcije piva. Infekcije najčešće dešavaju na temperaturama od 15° do 40°C i kako se pivo hladi do te temperature mora se koristiti izuzetno čista oprema. Svaki deo korišćene opreme se mora pre upotrebe sterilisati (fermenter, vrenjača, kašika za mešanje)! Potrebno je dostići temperaturu od približno 25°C do 28°C. Lagano mešajte da bi se ohlađeni deo pomešao sa delom koji je još uvek topao.
6.
- oprema:
- sirovine: Kvasac
Tip kvasca zavisi od tipa piva koje želite da dobijete. Najjednostavnije je da koristite suve kvasce koje prethodno razmutite u mlakoj vodi. Time se i izbegava mogućnost infekcije jer su ovi kvasci pakovani u sterilnim uslovima.
Sledite instrukcije proizvođača.
7.
- oprema: Fermentaciona posuda + Pivski hidrometar
- sirovine:
Kad je sladovina presuta u fermenter može se dodati kvasac. Umešajte ga temeljno u sladovinu i zatvorite posudu poklopcem. Postavite vrenjaču na poklopac.
Naspite vodu u vrenjaču do oznake i poklopite sa crvenim zatvaračem. Laganim pritiskom na poklopac proverite da li je fermentaciona posuda dobro zatvorena. Nivo vode u vrenjači treba da se podigne. Ukolike se nivo vode ne menja to znači da vazduh prolazi između posude i poklopca.
Izmerite početnu gustinu vašeg piva.
8.
- oprema:
- sirovine:
Fermentacija započinje u roku od nekoliko sati a višak ugljen dioksida će se osloboditi kroz vrenjaču. Omogućite pivu da fermentira na sobnoj temperaturi 7-10 dana. Redovno proveravajte nivo vode u vrenjači i po potrebi je dopunite.
Posle deset dana fermentacije izmerite gustinu i zavisno od tipa piva (za jaka piva približno 1010-1015, za laka piva 1000-1005) možete započeti njegovo flaširanje. To uradite što je brže moguće da bi ste izbegli oksidaciju. Izmerite konačnu gustinu vašeg piva. Pomoću tabele konverzije možete videti koliko alkohola ima vaše pivo na osnovu razlike konačne i početne gustine.
9.
U flaše dodajte šećer potreban za sekundarnu fermentaciju (u proseku 5-7 grama na 1/2l piva). Fermentacijom ovog šećera dolazi do karbonizacije piva.
10.
- oprema: Strpljenje
- sirovine:
Odvojite par flaša i ostavite ih da odstoje tri do četiri meseca kako bi uporedili ukuse.